ODRŽIVA POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ U FUNKCIJI OSTVARIVANJA STRATEŠKIH CILJEVA REPUBLIKE SRBIJE U OKVIRU DUNAVSKOG REGIONA

-dostizanje regionalne konkurentnosti Topola, 05-07. decembar 2013. godine.

Tradicionalan Međunarodni naučni skup, pod nazivom: "Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona - dostizanje regionalne konkurentnosti", održan je u Topoli, u periodu od 05-07. decembra 2013. godine.


ОДРЖИВА ПОЉОПРИВРЕДА И РУРАЛНИ РАЗВОЈ У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРИВАЊА СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОКВИРУ ДУНАВСКОГ РЕГИОНА ОДРЖИВА ПОЉОПРИВРЕДА И РУРАЛНИ РАЗВОЈ У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРИВАЊА СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОКВИРУ ДУНАВСКОГ РЕГИОНА

 

Skup predstavlja rezultate na projektu III 46006 ʺOdrživa poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regionaʺ, projektni period 2011-2014. godine, koji je finansiran od Ministarsva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Skup je organizovao Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda u saradnji sa još 34 eminentne institucije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Grčke, Rusije, Rumunije, Norveške, Italije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske, Moldavije, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

 


Topola (3) Topola (4) Topola (5)

Uz prisustvo velikog broja gostiju iz Srbije i inostranstva, naučni skup je otvoren pozdravnim govorom predsednika Opštine Topola, gospodina Dragana Jovanovića. Prisutnima se obratio prof. dr Drago Cvijanović, Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, koji se prisutnima obratio sa čestitkama i zahvalnošću što su svojim prisustvom uveličali Skup i poželeo im uspešan rad. Pozdravnu reč uputili su: prof. dr Radovan Pejanović, prorektor Univerziteta u Novom Sadu (inače, predsednik Naučnog Društva Agraranih Ekonomista Balkana); prof. dr Nikolae Istudor, prorektor Akademije ekonomskih nauka iz Bukurešta, Rumunija; prof. dr Aleksandra Despotović, prodekan Biotehničkog fakulteta iz Podgorice, Crna Gora.
U okviru plenarne sednice, svoje radove su prestavili: prof. dr Ana Ivolga, sa Državnog poljoprivrednog fakulteta iz Stavropolja, Rusija; prof. dr. Masahiko Gema, sa Vaseda Univerziteta, Tokijo, Japan; kao i Mr. Nina Veber, sa Federalnog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Beč, Austrija.


Topola (6) Topola (7) Topola (8)

Drugog dana održavanja naučnog skupa, u okviru tri sekcije predstavljeno je 92 rada, sa ukupno 176 potpisanih autora. Kroz radove objedinjena su nova saznanja u ekonomije znanja i humanog kapitala, bioregionalizma i permakulture, kao i procesa izgradnje agro-regionalnog identiteta kroz institucionalne reforme.
Pred naučnu javnost predstavljen je i projekat NO-BLE Ideas Network – koja predstavlja umrežavanje mladih istraživača u poljoprivrednom i prehrambenom sektoru, kroz stvaranje održivih ideja.
Trećeg dana naučnog skupa održana je redovna sednica Skupštine Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, na kome je osim predstavljanja najnovijih publikovanih izdanja Instituta za ekonomiku poljoprivrede, održana proslava povodom 60 godina izdavanja časopisa Ekonomika poljoprivrede i dodela nagrada koleginicama i kolegama zaslužnim za promociju časopisa.


Topola (9) Topola (10) Topola (11)


Održan je i okrugli sto sa temom "Organska proizvodnja – stanje i mogućnosti", koji je izazvao veliku zainteresovanost prisutnih gostiju i pokrenuo interesantnu diskusiju, na osnovu kojih je potvrđena uspešnost Skupa.
Međunarodni naučni skup je izazvao veliko interesovanje, što opravdava poseta i aktivno učešće velikog broja gostiju iz zemlje i inostranstva. Radovi koji su publikovani nakon pozitivnih recenzija, ističu značajnost i aktuelnost tema, kako u Srbiji i ostalim zemljama Balkana, tako i u zemljama Evrope.


Topola (12) Topola (13) Topola (14)
Topola (15) Topola (16) Topola (17)

Agrosym 2012

Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, а у сарадњи са:
1.Балканском асоцијацијом за заштиту животне средине (Б.ЕН.А), Грчка
2.Академијом инжењерских наука Србије, Србија
3.Институтом за кукуруз “Земун поље“, Србија
4.Биотехничким факултетом Универзитета Црне Горе, Црна Гора
5.Научним друштвом аграрних економиста Балкана, Србија
6.Институтом за економику пољопривреде, Србија
Организовали су Трећи међународни научни Симпозијум "Agrosym 2012", у периоду од 15-17. Новембра 2012. године, на Јахорини- Република Српска.

На Симпозијум су презентовани радови научних радника из земље и иностранства. Радови су обухватили следеће тематске области:
•Заштита животне средине и органска пољопривреда
•Сточарство
•Биљна производња и заштита
•Рурални развој и агроекономија
•Испред Института за економику пољопривреде на Симпзијуму је био проф. Др Драго Цвијановић, који је подено реферат и поздравио скуп у име Института за економику пољопривреде, Београд, Србија, Научног друштва аграрних економиста Балкана, Београд, Србија и Балканске асоцијације за заштиту животне средине (Б.ЕН.А), Грчка.
 
Agrosym 2012 Agrosym 2012 Jahorina (2) Jahorina (3)

Капитализам у транзицији

Институт за економику пољопривреде Београд и Научно друштво аграрних економиста Балкана били су суорганизатори ове године међународне научне конференције „Капитализам у транзицији“. Иначе конференцију је организовала Висока струковна школа за предузетништво из Београда у сарадњи са Министарством за рад и социјална питања и Студенстком конфернцијом академије примењених студија Србије. Конференција је одржана 15.06.2012. у Хотелу «Кристал» у Београду. Учесници Конференције били су научни радници, професори, студенти, стручњаци из различитих области друштвених наука, носиоци јавних функција, представници невладиног сектора, независни експерти, функционери синдиката и представници свих других области јавног живота.

 

konferencija 1 konferencija 2

Међународном научном скупу посвећено је укупно 46 радова од којих је било шест уводних реферата. Из Института за економику пољопривреде, присуствовао је проф. др Драго Цвијановић, директор Института, који је имао уводно предавање, и др Бранко Михаиловић научни сарадник Института за економику пољопривреде, који je презентовао заједнички рад: “Консалтинг као модел учења и фактор развоја менаџерских способности и вештина“ (Коаутори: др Бранко Михаиловић, проф. др Драго Цвијановић и др Рајко Тепавац).
 
Тема Конференције није изабрана, њу су наметнуле друштвене околности у којима се налази Србија, земље у окружењу и свет у целини. И поред тога што се политичке, економске и социјалне прилике у појединим групама земаља разликују, неспорно је да их условљава један број заједничких, глобалних чинилаца. Наиме, и ова научна Конференција у средишту пажње имала је економску и социјалну кризу Србије и „глобалног села“, и тако ће бити све док свет трајно не изађе из кризе и не крене на пут стабилног економског и социјалног напретка, чије ће благодети уживати сви грађани, односно док снага науке и етике трајно не успостави своју премоћ над изворима кризе.
 
Презентовани радови на Конференцији указују да је Србија у неким својим периодима историје следила неку своју логику, понекад у корист, понекад на сопствену штету. Нешто слично се десило, изгледа, и у најновијој историји – па и када је у питању транзиција, приватизација итд., развој финансијског тржишта. Србија, из објективних али и субјективних разлога, касни са транзицијом те, у намери да ухвати корак са осталим земљама, приватизује друштвену имовину, често врло неспретно, понекад недовољно контролисано и под, најблаже речено, нејасним околностима. Наиме, околности под којима се спроводи транзиција у Србији и начин на који се реализује приватизација и друге пропратне радње уносе сумњу у то да економски развој иде логичким током, односно, да је по природи исти или сличан ономе који прати економије земаља у окружењу.
 
Може се, на основу свега наведеног, извести један закључак – да се капиталистички друштвени поредак у целини налази већ деценијама у процесу транзиције, а да је транзиција земаља Централне и Источне Европе, само отворила нове аспекте овог глобалног процеса.